Menopauza & Tretman

Menopauza je prirodni prelaz koji se dešava kada žena stigne do kraja njene plodnosti. Potvrđuje se kada žena prođe period od najmanje 12 meseci bez menstruacije.

Menopauza je drugačija za svaku ženu. Iako je prosečna starost kada žena ulazi u menopauzu 51 godina, menopauza se obično javlja u bilo kojim godinama između 45 i 60-e. Neke žene ne osećaju nelagode, dok druge imaju niz neugodnih simptoma. Znanje o fizičkim promenama i simptomima koji se mogu pojaviti, te svest o mogućnostima lečenja, mogu biti ohrabrujuće kako se približavate ovom trenutku života.

Nazovite našu ordinaciju da dogovorite konsultaciju ili je rezervišite putem interneta.

Pitanja i odgovori o menopauzi

Šta uzrokuje menopauzu?

Kako se žena približava menopauzi, njeni jajnici polako počinju stvarati manje estrogena i progesterona (ženskih hormona). Kad se nivo estrogena spusti ispod nivoa potrebnog da zadeblja endometrijum svakog meseca, menstruacije prestaju. Ovo predstavlja menopauzu. Ovaj pad proizvodnje estrogena može stvoriti i druge fizičke promene koje se smatraju simptomima menopause.

Koji su simptomi menopauze?

Svaka žena ima svoje, jedinstveno iskustvo menopauze. Postoji niz simptoma i znakova menopauze koji se mogu pojaviti, ali ne javljaju se u svakom slučaju i ne javljaju se uvek istim intenzitetom ili u istom vremenskom razdoblju. Ovde su navedeni neki uobičajeni simptomi.

• Promene u menstrualnom ciklusu – Kako se nivo hormona menja, žene često počinju primećivati ​​promene u menstrualnom ciklusu. Krvarenje može postati oskudnije ili obilnije. Možda ćete imati neredovite menstruacije ili možete imati veći ili manji razmak između menstruacija.
• Valunzi – Najčešći simptom menopauze su valunzi tj. napadi vrućine. Žena oseti iznenadnu toplinu ili vrućinu u licu, vratu ili grudima. Osećaj može biti propraćen i drugim simptomima poput znojenja, lupanja srca, crvenila, mučnine i umora.

Većina žena valunge doživljava u godinama nakon menopauze, a ponekad i u godinama pre. Valunzi obično prestaju s vremenom, ali postoje neke mere koje vam mogu pomoći da ih kontrološete:

o Izbjegavajte začinjenu hranu, kofein i alkohol

o Spavajte u rashlađenoj prostoriji

o Kad krene valung, otiđite u prostoriju koja je hladnija ili popijte hladno piće

o Obucite se slojevito kako biste mogli skinuti gornje slojeve odeće kad je vruće ili nosite pamučnu odeću ili onu napravljenu od prozračnih materijala.

o Nosite sa sobom mini ventilator ili lepezu

• Vaginalni simptomi – Smanjenje nivoa estrogena može dovesti do simptoma kao što su suvoća vagine i gubitak elastičnosti. To sve može dovesti do nelagode ili bola tekom seksualnog odnosa. Neke žene imaju i povećanu osetljivost vagine za određene infekcije.
• Urinarni simptomi – Nizak nivo estrogena može uzrokovati promene u mokraćnom sistemu, što može dovesti do češćeg mokrenja i ponekad povećane sklonosti ka infekcijama mokraćnih puteva. Odlične rezultate u lečenju ovog stanja postižemo nehormonskom, laserskom terapijom RENOVALASE.  S vremenom se kod nekih žena smanjuje kontrola nad mokraćnom bešikom bešikom i javlja se inkontinencija. Vežbe mišića karličnog dna pomoću mogu vam pomoći da to sprečite ili ukoliko već imate taj problem terapija TESLA CARE FMS je najbolji izbor za vas.
• Poremećaj spavanja – Neke žene tokom menopause razvijaju problem sa spavanjem. Ovaj symptom se može pojaviti sam po sebi ili može biti rezultat drugih simptoma poput noćnog znojenja i češćeg mokrenja. Nedostatak sna uslovljava potom druge simptome kao što su emocionalne promene i umor.
• Emocionalne promene – Žene tokom menopause mogu doživljavati promene raspoloženja, razdražljivost i teškoće u koncentraciji i pamćenju. Tome doprinose i brojni faktori poput promena u nivou hormona, nedostatak sna i životne promene koje se događaju s godinama. Velike emocionalne promene treba shvatiti ozbiljno. Klinička depresija nije normalan simptom menopauze.
• Seksualnost – Žene u menopauzi često doživljavaju promene u seksualnoj želji. Uobičajeno je da su u tom period manje zainteresovane za seksualne odnose. Gubitak libida može biti povezan sa variranjem nivoa hormona ili sa drugim fizičkim promenama poput svoće vagine ili umora zbog nedostatka sna.
• Problemi sa koncentracijom ili pamćenjem – Uzrok ovome može biti nedostatak sna koji je čest u menopauzi ili nedostatak estrogena. Neki stručnjaci sumnjaju da je estrogen važan za dobar rad mozga.
• Ostale promene – Tokom menopauze može doći o do drugih promena kao što su dobijanje u težini, nadutost, vrtoglavica, glavobolja, bolovi u zglobovima, bolni mišići, suvoća i svrab kože, gubitak kose ili promene u teksturi kose. Neke žene imaju problema sa zdravljem zuba tokom menopauze, što može biti povezano s gubitkom kostiju i osteoporozom.

Postoji li test za menopauzu?

– Postoji test koji može ukazati na menopauzu. Međutim, koristimo ga obično kod žena koje su premlade da bi ušle u menopauzi ili u posebnim okolnostima.

Mogu li i dalje ostati u drugom stanju?

– Sve dok imate menstruaciju, čak i ako one ne dolaze često, možete ostati u drugom stanju. Ako imate polne odnose i ne želite zatrudneti, trebalo bi da koristite neki oblik kontracepscije. Ako celih godinu dana niste imali menstruaciju,  možete smatrati da ste u menopauzi i da više ne možete zatrudneti.

Kako se leče simptomi menopauze?

– Ne trebaju sve žene tretman za ublažavanje simptoma menopauze, ali tretmani su dostupni ukoliko su vam simptomi problematični. Glavni način lečenja simptoma menopauze je hormonalna supstituciona terapija (HST), iako su za neke od simptoma dostupni i drugi tretmani. Dve su osnovne vrste HST:

• kombinovana HST (estrogen i progesteron) – za žene sa simptomima menopauze koje imaju matericu (estrogen ako se uzima sam može povećati rizik od raka materice)
• Sam estrogen – za žene kojima je materica odstranjena operacijom (histerektomijom).

Kao alternativna terapija suvoće vagine koristi se i Er: Yag laser koji stimuliše ćelije sluzokože vagine, pospešuje hidriranost i vlažnost vagine – Renova Lase™

Mogu li išta učiniti kako bih smanjla simptome menopauze?

– Da. Iskustva žena u menopauzi variraju, ali određene promene u načinu života i zdrave navike mogu ih olakšati.

• Zdrava ishrana je važna u svakom period života, uključujući i menopauzu. Unos kalcijuma i vitamina D u ovom periodu postaje posebno važan jer jačaju kosti i pomažu u prevenciji osteoporoze. Preporučena doza kalcijuma tokom menopauze je 1.000 do 1.500 mg dnevno. Neke žene smatraju da ishrana proizvodima na bazi soje koji su bogati fitoestrogenima, te ograničenje unosa kofeina i alkohola, pomaže smanjenju simptomima menopause.
• Poput ishrane, i fizička aktivnost je važna u svakoj fazi života. Redovno vežbanje poboljšava opšte zdravlje i kondiciju, pomaže u održavanju zdrave težine i dobro je za mentalno zdravlje. Vežbe sa tegovima-opterećenjem mogu igrati važnu ulogu u prevenciji osteoporoze.
• Opuštanje je važno za zdravlje i dobrostanje. Nalaženje vremena za opuštanje može sprečiti probleme vezane za mentalno zdravlje poput anksioznosti i depresije. Takođe, može vam pomoći da bolje spavate I da kontrolišete ostalie fizičke simptome menopauze. Šetnja ili čitanje knjige može vam biti od pomoći.

Kada bih trebala posetiti svog ginekologa, osim redovnog godišnjeg pregleda?

Trebali biste zakazati pregled ako:

• Imajte menstruaciju češće nego svake 3 nedelje
• Imajte vrlo jaka krvarenja tokom menstruacije
• Imajte blago krvarenje između menstruacija
• Je prošlo 12 meseci bez menstruacije, a počeli ste ponovno krvariti, čak iako je to samo par kapi krvi.