Skrining karcinoma dojke

Skrining karcinoma dojke je način je na koji lekari pregledaju dojke s ciljem da se otkriju rani znaci karcinoma dojke kod žena bez simptoma. Osnovni pregled koji se koristi u skriningu je mamografija. To je posebna vrsta radiološkog pregleda. Studije pokazuju da skrining raka dojke smanjuje verovatnoću da će žena umreti od te bolesti.

Ko treba da se podvrgne ovom skriningu?

– Žene starosti između 40 i 49 godina trebalo bi da u ragovoru sa lekarom razmotre potrebu za mamografskim pregledom, a potreba se procenjuje poređenjem rizika od nastanka karcinoma dojke i potencijalne štetnosti radiološkog pregleda.

Žene starosti između 50 i 70 godina trebalo bi da rade mastografiju svake 2. godine.

Žene s visokim rizikom od raka dojke možda će morati započeti skrining u mlađoj životnoj dobi. Visok rizik imaju žene koje:

• Nose gene koji povećavaju rizik od raka dojke, poput gena „BRCA“
• Imaju blisku rodbinu (poput majke, sestre ili ćerke) koja je u ranoj dobi dobila rak dojke.

Koje su koristi od skrininga karcinoma dojke?

– Glavna korist skrininga je ta što pomaže lekarima da rano pronađu rak, kad ga je lakše lečiti. To smanjuje šanse za umiranje od raka dojke.

Koji su nedostaci skrininga karcinoma dojke?

• Mamografija ponekad daje „lažno pozitivne“ rezultate. To znači da sugerišu da bi žena mogla imati rak kad ga nema, ato dovodi nepotrebne brige i do prekomernih testova uključujući i biopsiju. Lažno pozitivni rezultati se češće dešavaju kod žena mlađih od 50 godina.
• Izlaganje zračenju – Kao i sve rendgenske zrake, mamografi vas izlažu zračenju. Studije pokazuju da broj spašenih života ranim pronalaskom raka uveliko premašuje vrlo male rizike koji proizlaze iz izlaganja zračenju.

Što se događa tokom mamografije?

– Pre mamografije zamoliće vas da se skinete iznad pojasa. Tada će vam se dojke snimati jedna po jedna. Svaka dojka se dva puta snima, jednom od vrha prema dole i jednom s boka na bok. Razlog je što se tako može dobro pregledati svo tkivo. Kako bi tkivo dojke bilo lakše videti, medicinska sestra ili tehničar izravnavaće svaku dojku između 2 ploče. To može biti neugodno, ali traje samo nekoliko sekundi. Ako je moguće, izbjegavajte zakazivanje mamografije neposredno pre ili tokom menstruacije. U to su doba grudi posebno osetljive.

Šta se događa nakon mamografije?

– Kad dobijete nalaz mamografije obavestite svog ginekologa i zakažite konsultaciju.

Šta ako moj mamograf nije normalan?

– Ako vaš mamograf nije normalan, nemojte paničiti. Devet od 10 žena s abnormalnim mamografom ispostavilo se da nemaju rak dojke. Biće potrebno uraditi još testova da biste saznali šta se zapravo događa. Ako drugi testovi i dalje pokazuju sumnjive nalaze, lekar će vas uputiti na biopsiju. Tokom biopsije uzima se uzorak tkiva dojke i šalje se specijalisti patologije radi provere raka. Uzorkovanje (biopsija) obično se obavlja iglom pod kontrolom mamografije ili ultrazvuka. U nekim slučajevima biopsija podrazumeva malu operaciju.

Šta je sa ručnim pregledima dojki?

– Klinički pregled dojki trebo bi obavljati lekar na redovnom godišnjem pregledu žena starijih od 40 godina. Ženama starosti od 20 do 39 godina pregled se predlaže svake 1-3 godine. Poželjno je da svaka žena obavlja samopregled dojki. Svaka promjena koju pronađe, žena treba odmah spomenuti svom lekaru.

Kako se pravilno samopregledaju dojke?

Stanite ispred ogledala. Stavite ruke na bokove. Obratite pažnju na promene na koži dojki, na teksturu i udubljenja na dojci. Obratite pažnju na izgled bradavica. Neke žene imaju uvučene bradavice i to je normalan nalaz ukoliko se ne radi o promeni ranijeg položaja.

Podignite ruke iznad glave i okrenite se na stranu. Zatim pogledajte u ogledalu svaku dojku u celini. Ako je potrebno, podignite svaku dojku kako biste mogli videti kožu ispod dojke.

Lezite i stavite levu ruku iznad glave (ovo izravnava dojku i olakšava pregled). Desnom rukom pregledajte levu dojku, počevši od gornjeg dela dojke u blizini pazušne jame i pipajte rukom dojku idući gore-dole preko dojke, prelazeći tako deo po deo celu površinu dojke. Pregled obavljate jagodicama tri srednja prsta šake praveći male krugove. Koristite jagodice, a ne vrhove prstiju. Na svakom mjestu na dojci napravite tri kruga: jedan vrlo lagan, jedan malo čvršći u dojci i jedan duboko u dojci. Zatim zamenite ruke i učinite isto na drugoj dojci.

Abnormalne kvržice imaju tendenciju da se osjećaju kao čvrste, imaju nepravilne rubove i ponekad se osjećaju kao da su „zalepljene“ za vaš grudni koš. Ako ne znate da li je kvržica normalna ili abnormalna, posetite svog lekara.

Mogu li uraditi UZ pregled dojke umesto mamografije?

– UZ pregled dojke ne može zameniti mastografiju, ali je može dopuniti. Ultrazvučni testovi predlažu se i ženama čiji mamograf pokazuje vrlo guste grudi. To je zato što guste grudi mogu otežati čitanje mamografije.

Mogu li uraditi MRI dojke umesto mamografije?

– Možda ste čuli za MR preglede dojke, ali oni nisu za svakoga. U poređenju sa mamografima, MRI dojke daju više „lažno pozitivnih rezultata“ i ponekad dovode do nepotrebnih biopsija. Ipak, MR dojke ponekad se koristi za pomoć u pronalaženju raka dojke kod mladih žena koje imaju visok rizik od raka dojke. Lekari ne preporučuju MRI dojke za pregled na karcinom dojke kod žena koje nemaju visok rizik. MR ne zamjenjuju mamografiju.